Glory Glory, B-Movie Story!: 2011

Uncategorized



Стивен Сигал, та искусна улична џукела нискобуџествовања, која својим умећем превазилази све објективне проблеме у које један филм у току свог настанка може да упадне. Није ни чудо стога да се опис његових глумачких способности креће од “дрво” до “возило”. Човек је универзална класа која сваку сцену практично прогута, а кадар магнетизује ка себи и конкретним стварима, сакривајући много тога што не ваља.. Зато је и снимио 35+ наслова у протеклих 20-ак година. Међутим, има један изузетак, који је одговор на све пре и после њега. “The Glimmer Man”, филм снимљен у офспрингу њему сличних, али који ради битно другачије и у потпуности се ослања на Стивена, ако кугла Земља на леђа Титана Атласа, и због тога је ово филм, више него иједан други, прави филм Стивена Сигала.

Премиса је више него занимљива, највише због чаробне речи “српски терористи” која се помиње само једном, и толико је ван реалних политичко-историјских оквира и норми да ће вас додатно натерати на смех, на један врло чудан смех који се може описати као “пијани” јер ће вас филм бесплатно нудити галонима жестоког алкохола својим потпуно неповезаним приповедањима и изазивати шокове.. Да, постоји одређена доза “класицизма” Сигалштине, али ово је као његов брат близанац, натеран да скаче го у стриптиз клубу.. Сви виде Стивија, али он то није. Стиви Вондер. Три пута сам одгледао овај маестралан филм, али ниједном нисам успео да схватим уметничка достигнућа ка којима је главни глумац пружио своје руке. Нисам успео да перцепирам те апстрактне покрете, те Космичке висине. Без имало срама, Сигал овде стварно глуми и заиста прати, на неки начин, одређен “комични” плот, али његове блесаве гримасе и лице које признаје да се сјајно забавља изазива савијање и повијање на вашем кревету којег ћете грлити док се у позадини пуца или туче..

Прича је, укратко – син локалног моћника пуца пред сазнањем да његов отац сарађује са Руским криминалцима, и тај моћник планира да прода Србима неко оружије. Између свега тога, серијски убица убија читаве породице тако што их разапиње (!?) на зид спаваће собе.. Дакле, Американци су посредници између наша два братска народа, но у целом том бизнису, убиће и бившу жену Стивена Сигала, мистериозног полицајца без прошлости (обрисана је од стране виших инстанци) а ми сазнајемо да он подједнако воли и бивше и садашње, а вероватно и све жене. Џентлмен. Да би све то спречио, додељују му, тих година популарно, колегу црнца, који је наравно помало “блесав”, а тек овде се увиђају пропорције пригушеног и легалног расизма, не проблема већ саставног чиниоца модерног Америчког друштва. Црња ће јести јеленов пенис (да простите) у једној јапанског продавници, и још хиљаду глупих ствари, док Стивен, обучен ко Буда лично, иде и бије, са све најгорим “one-linerima” у историји. Они су толико грозни да су одлични, а сцена у ресторану је свакако једна од његових најбољих које је икада урадио.

Ово је један сјајан филм. Има Стивена Сигала, руску мафију, курве, Србе терористе у једној, јединој реченици, глупог црњу, мистерију, трилер и једно велико YEAH! Steven at his best!

Оцена: 8/10

Source

Sharing is caring!

Leave a Reply